© 2020, PDP site Brčko, All right reserved.

Модерно здравство

Здравствени систем је најзначајнији, али и најскупљи ресурс сваке друштвене заједнице. Ипак, најскупљи је када не обезбјеђује квалитетну здравствену заштиту. Улагање у здравствену заштиту грађана је улагање у будућност које доноси вишеструко веће користи од износа улагања. „Боље спријечити, него лијечити“ и „Здравље није све, али без здравља све је ништа“, добро су познате изреке које на најбољи начин изражавају став народа према здрављу.

Опште је увјерење да постојећим стањем у сектору здравства у Брчко дистрикту, нису задовољни ни пацијенти, а ни запослени.

Пацијенти нису задовољни јер сматрају да им кориштење здравствених услуга треба бити приступачније, да медицинско особље треба бити љубазније и сусретљивије, да им комфор у погледу простора у којем се лијече треба бити угоднији, да им нове методе лијечења требају бити приступачније, а високоспецијализоване здравствене услуге  омогућене у Брчком и да због тога не морају ићи на лијечење у друге центре, да на пружање здравствених услуга не треба дуго да чекају. Цијене лијекова и ортопедских помагла требају бити ниже, а мања партиципација за кориштење неких врста медицинских услуга итд.

Запослени у јавном сектору здравства нису задовољни платама, својим статусом у односу на друге професије у Брчко дистрикту, условима у којим раде, у погледу опреме коју свакодневно користе и комфора на радном мјесту. Очекују веће могућности стручног усавршавања, да буду растерећени у погледу извјесније будућности, да не морају стално размишљати  о томе да ли да оду на рад у земље Европске Уније, да би имали сигурнију старост или да остану и брину о томе да ли ће имати редовне плате и да ли ће и како моћи да живе од премалих и потуно неизвјесних пензија?

Запослени у приватном сектору здравства нису задовољни, јер сматрају да немају равноправан третман са јавним сектором, у погледу права пацијента да сам бира гдје ће користити здравствену заштиту, а да то буде плаћено на терет здравственог осигурања. Очекују да им се омогући да могу склапати уговоре са Фондом здравственог осигурања под истим условима као и јавни сектор, да могу бити изабрани за породичне докторе, да као породични доктори могу писати упутнице и рецепте , да могу пружати специјалистичке услуге на терет здравственог осигурања итд.

  • Градња и обнова болница, модернизација опреме – рационализацијом трошкова до нових улагања

Јавном сектору нису дата потребна средства у довољном обиму, како је то било предвиђено приликом оснивања ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“, поготово у погледу висине субвенције и капиталних улагања у набавку опреме.

Издвајања за капиталне набавке медицинске опреме за последњих десет година су била готово безначајна, на нивоу до милион конвертибилних марака годишње, а потребе су далеко веће и износе минимално четири милиона марака годишње, само да би се задржао постојећи ниво опремљености. Опрема коју користи јавни сектор здравства је потпуно амортизована и технолошки застарила, те са таквом опремом није могуће уводити савремене методе лијечења.

Зграда болнице, која је изграђена прије четрдесет година, последњи је иоле значајан објекат намјенски планиран и грађен за потребе здравства. Простор у којем се лијече грађани Брчко дистрикта је углавном застарио, те је стога и нефукционалан. Нужна је иградња нових објеката за гинекологију и породилиште, нови дијагностички центар, нове просторе у примарној здравственој заштити за педијатрију и школски диспанзер, за хитну службу, а и сви други простори би морали да се хитно реконструишу како би били савременији и комформнији, нарочито за малу дјецу и старе људе.

Због малог броја запослених и ниских плата, средства од доприноса за здравство не обезбјеђују ни половину од укупних потреба здравственог сектора у Брчко дистрикту. И тако мала средства врло се нерационално троше. Трошкови лијекова са есенцијалне листе, лијечења у установама изван Брчко дистрикта, бројних дијагностичких услуга, много су већи него у остатку БиХ. Ипак, поред већих трошкова, грађани Брчко дистрикта немају бољу здравствену заштиту од грађана Бијељине или Тузле. Средства не треба да буду лимитирајући фактор у здравственој заштити, али тако скуп и ограничен ресурс мора много рационалније да се планира и троши.

Посебно тежак ударац здравственом систему Брчко дистрикта задат је губитком преко петнаест милиона конвертибилних марака депонованих код Бобар банке. Та средства нису намјенски кориштена, јер умјесто да буду уложена у циљу унапређења здравственог система кроз набавку нове опреме или увођење нових метода лијечења, та средства су орочавана ради стицања прихода од камата, што није њихова намјена. За наведени износ, могла се набавити скоро сва значајнија опрема за Болницу.

  • Солидаран здравствени систем једнако доступан свим грађанима

Бољим управљањем, са постојећим ресурсима, могуће је значајно унаприједити коришћење здравствених услуга. Пацијентима се мора посветити довољна пажња, поштовање и разумијевање за њихове тешкоће у лијечењу. Стално усавршавање знања, усвајање нових метода лијечења и љубазан однос према сваком пацијенту, обавеза је свих здравствених радника. Рад амбуланти треба организовати тако да пацијенти брже и лакше, са што мање чекања могу доћи до љекара. Тешко болесна лица треба да имају приступ лијечењу без чекања.

Здравствени радници треба да буду мотивисани за одговоран рад и резултате у лијечењу пацијената. Плате у здравству требају бити веће, могуићности стручног усавршавања приступачније, а услови рада комформнији. Не смије постојати неизвјесност у погледу финансирања сектора здравства у дужем периоду. Ако људи нису сигурни да ли ће у догледној будућности имати пристојне и редовне плате, неће бити мотивисани да остану и своју будућност граде овдје, него ће тражити прилику за одлазак у иностранство.

Хитно набавити нову медицинску опрему у великом обиму,  за потребе јавног сектора здравства.  Набавка се мора реализовати одмах, у наредној години или двије. У том циљу потребно је обезбиједити средства у довољном износу да се може обновити сва значајнија опреме у Болници и Дому здравља и тако отклонити последице дугогодишњег недовољног улагања у набавке медицинске опреме. Без  набавке нове опреме, није могуће очувати ни постојећи ниво здравствених услуга, а камоли уводити новије, ефикасније, по пацијенте угодније, безболније, а по друштвену заједницу економски исплативије методе и технике лијечења. 

Бољом опремом и довођењем угледних стручњака из области високо диференциране здравствене заштите, омогућити грађанима Брчко дистрикта и насложеније медицинске третмане доступне у Брчком. Тиме би се унаприједио квалитет и ниво здравствене заштите у Брчком, наши љекари добили прилику за стручно усавршавање и освајање нових метода лијечења, а пацијенти лакши приступ врло високом нивоу лијечења, у близини породице.

Јавни и приватни сектор треба да буду изједначени у погледу могућности коришћења здравствене заштите од стране пацијената, под истим условима у погледу кадра, опреме, простора и цијена. Пацијентима треба омогућити да бирају између љекара специјалиста у јавном и приватном сектору и да им те услуге буду финансиране од стране Фонда здравственог осигурања тамо гдје постоји специјалистичка амбуланта, стално запослен љекар специјалиста и пратеће особље, опрема и простор, по једнаким цијенама.

Потребно је у наредних четири године планирати и изградити неколико нових објеката за потребе здравства. Проширити постојеће капацитете Болнице, изградити нови објекат за потребе гинекологије и породилишта, нови објекат дијагностичког центра, нови објекат за проширење Дома здравља и нови објекат Хитне службе. Без улагања у нове објекте, није могуће поправити ниво пружања услуга, комфор боравка пацијената, нити услове рада за запослене.   

За потребе здравствних објеката обезбиједити пратећу енергетски ефикасну и еколошки прихватљиву инфраструктуру у погледу сигурног снабдијевања струјом, водом, изворима топлотне енергије и хлађења, ефикасним збрињавањем медицинског и комуналног отпада. Изградити приступне путеве и паркинге за пацијенте и запослене, омогућити лако саобраћање ради превоза пацијената, снабдијевања и противпожарне заштите. Уредити да простор око здравствених објеката, круг Болнице и Дома здравља, буде пријатан пејзаж, пун зеленила, цијећа, дрвећа и хлада за оне који у њему бораве.

Формирати самосталну јавну здравствену установу апотека, како би се омогућило сигурније и јефтиније снабдијевање грађана лијековима. У том циљу треба донијети закон о апотекарској дјелатности у Брчко дистрикту, што би био први услов за формирање јавне здравствене установе Апотека. 

Финансирање здравственог сектора мора бити у већем обиму, извјесно, стабилно и одговорно, без расипања и неодговорног трошења. Унапређењем пословног окружења, повећаним бројем запослених, већим платама, додатним видовима осигурања, мотивацијом и надзирањем послодаваца да уплаћују доприносе, убирати већа средства из доприноса за здравствено осигурање. Не смије се дозволити неодговорно трошење, а поготову ненамјенско кориштење средстава која су намијењена за финансирање здравствене заштите. Евентуални вишкови и слободна средства требају без одлагања да се улажу у развој здравствених капацитета, набавку нове опреме и изградњу објеката.

Недостајућа средства обезбиједити у виду субвенција из Буџета Брчко дистрикта. Као одговорни људи, морамо бити свјесни да улагање у здравство значајно доприноси сигурности и квалитету наших живота и извјеснијој будућности за нашу дјецу.

Здравство

Модерно здравство